Brate, da moraš govoriti samo istinu Shvatio bi da je teže pričat nego mislit ju Nisi lud da svakome govoriš što ga ide Ljudi su danas pola ulizice, pola gnjide Govna, ljige, odma vide svoju korist od drugoga Zamisli život bez ovisnosti i dugova Površnosti krugova ljudi kaj vole umjetnost Intelektualnih šarlatana koji smrde po Google-u, Yahoo-u, wikipediji i altavisti Anarhisti traže kratak ispis karakteristika Za prodavat misli kao svoje A kad ih pitaš nešto više samo stoje i šute Utemeljeni stavovi tada padaju Krvoločni lavovi što ostaju u kavezu Naprave zvuk zubima, koji ubija šalu Pa nju staviš na stranu i osuđen si na stravu Ne krivim klince, ne krivim primitivce Al jednostavno nekada ne mogu smirit živce Normalni gube u borbi protiv ove ludosti Patološki lažljivci dijele životne mudrosti Ne krivim klince, ne, ni primitivce Al kad mi grizu živce u svima vidim krivce Nadahnuti mudraci i njihovi šuplji zanosi Udaraju glavom o zid, vjerom protiv znanosti U osnovi se vaša mudrost svodi na poslovice I da ju moram slušat dugo posro bi se To su posljedice vječnih nepoznanica Samo nadobudni tvrde da je nebo granica A prizemni se bave jako prizemnim problemima U zemlji genijalnih serija čekamo Emmya U genima je svetinja, na Šavriću pletiva Al smo najviše sretni kad uz ćevape ide lepinja Jebote, nemam ništa protiv tuđeg mišljenja Al ono, imam nešto malo protiv glupih bisera I tu ne mislim na ono čudo iz Rovinja Nego tako u Hrvatskoj zovemo glupost odmilja Ima nas svakakvih, al ak si takav lik Da kada ti nešto pričam ne kužiš fakat niš Odi slagat niz beskonačnih domina Jer si u moru teških govana glavni ronilac Kad stavim stvari na vagu i puni ljudi prazni su U retrospektivi svako gleda svoju stražnjicu Stvore lažni krug osoba u kojem važni su A kad se stvari izjalove psuju mater Bandiću Svaki put, to je malograđanski puk Žele keš, a mole Boga za svagdašnji kruh Moraliziraju di stignu, vjeruju instinktu Oplode se, uvenu u miru pa novi niknu