Na silu iščupan iz stada A pre nego što postane hrana Pratiće trag od krvi, svojih srodnika I pre nego što skapa čekaju ga krugovi pakla Kastracija na živo, vrisak muke na kukama Kroz staklene zidove Nazire se lice klanice I ako glavu okreneš Ruke su ti krvave Sve nas čeka Ista muka Na vešalima Sebičluka Kad telo postane predmet U laži je okovan skelet A karike su slika naših apetita U korenu problema počiva ideja Da kad hraniš tuđu muku Ti proždireš i deo sebe