Na silu iščupan iz stada
A pre nego što postane hrana
Pratiće trag od krvi, svojih srodnika
I pre nego što skapa čekaju ga krugovi pakla
Kastracija na živo, vrisak muke na kukama
Kroz staklene zidove
Nazire se lice klanice
I ako glavu okreneš
Ruke su ti krvave
Sve nas čeka
Ista muka
Na vešalima
Sebičluka
Kad telo postane predmet
U laži je okovan skelet
A karike su slika naših apetita
U korenu problema počiva ideja
Da kad hraniš tuđu muku
Ti proždireš i deo sebe