Na jastuku bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik
Pod oklopom drhti košuta plaha
Večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna
Nedostaje mi naša ljubav, mila
Bez nje se život kruni uzalud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem mi ja
Onako lud
Ja znam da vreme ne voli heroje
I da je svaki hram ukaljalo
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije valjalo
Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje
Al' uspevam da još jednom odolim
Da prošapućem da te noćas ruski volim
Šta su reči, kremen što se izliže kad tad
Nedostaje mi naša ljubav, mila
A bez nje ovaj kurjak menja ćud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem mi ja
Onako lud
Ja znam da vreme svemu menja boje
I da je silan sjaj pomračilo
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije značilo
♪
Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin
I tad sam svoj, jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin
Ponekad još suza razmaže tintu
I k'o domina padne zid u lavirintu
Tako prosto, ponekad još stignemo do nas
Nedostaje mi naša ljubav, mila
Bez nje uz moje vene puže stud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem mi ja
Onako lud
Ja znam da vreme uvek uzme svoje
I ne znam što bi nas poštedelo
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije vredelo