Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je tek onomad čuo
Jednom devet dana nije
Izlazio iz birtije
Kažu da je bio čudna sorta
Otac mu je bio sitni paor
'Ranio je sedam gladnih usti
A mati mu je bila plava
Tiha, nežna, jektičava
Umrla je s trideset i nešto
Imali su par jutara zemlje
I malu kuću na kraju sokaka
Na astalu navek hleba
Taman tol'ko kol'ko treba
Al' je Vasa 'teo mnogo više
Želeo je konje vrane
Po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše
Želeo je njive plodne
Vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše
Ali nije mog'o da ih ima
Voleo je lepu, al' sirotu
I uz'o bi je samo da je znao
Voleš jednom u životu
Sad bogatu il' sirotu
To ne bira pamet nego srce
I sve se nad'o da će ljubav proći
Zanavek je otiš'o iz sela
I nikad nije pis'o nikom
Venč'o se sa mirazdžikom
Jedinicom ćerkom nekog gazde
Dobio je one konje vrane
Po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše
Dobio je njive plodne
Vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše
Sve je im'o, ništa im'o nije
Propio se, nije prošlo mnogo
Dušu svoju Đavolu je prod'o
Znali su ga svi birtaši
Tražio je spas u čaši
Ali nije mog'o da ga nađe
Mlad je kažu bio i kad je umro
Sred birtije od srčane kapi
Klonula mu samo glava
K'o da, Bože prosti, spava
I još pamte šta je zadnje rek'o
Džaba bilo konja vranih
Po livadi razigranih
Džaba bilo sata i salaša
Džaba bilo njiva plodnih
Vinograda džaba blagorodnih
Džaba bilo karuca čilaša
Kada nisam s onom koju volem
Kada nisam s onom koju volem
Eh, kad nisam s onom koju volem!
Kada nisam s onom koju volem