Ti si jedina, od tvojeg imena Ja pravim mantru koja me ubija A nema razloga I od odjeka tvojih koraka Ja čujem pevanje crkvenih horova I, da, da, da, zbog tvojeg osmeha Ja vidim crne oblake u bojama I vidim tragove proleća Ali jebiga, tu nema ničega I moje misli me ne vode nikuda I onda stanem i zadržim dah, i Zaključim da Ne mogu da Ne mogu da Ne mogu da Ne mogu da Ne mogu da Ne mogu da Ne mogu da Ne, ne Mislim o tebi samo ♪ Jedina, u tvojim kostima Ja predosećam sedam stotina Tona ljubavi koju prema meni gajiš ti I u očima, u tvojim očima Ja vidim hiljadu drugih osoba A nijedna nije ta koju ti znaš iz ogledala I, da, da, da, sa tvojih usana Ja čitam skrivene misli i ljubavna pisma, ali Cela ta konstrukcija od karata se raspada Jer sve je prazan hod, samo predstava I moje misli me ne vode nikuda I uvek okrutna, uvek prisutna Ovu priču zakopaće istina Ti si nebitna, ja nemam vremena, i Ne mogu da Ne mogu da Ne mogu da Ne mogu da Ne mogu da Ne mogu da Ne mogu da Ne, ne Mislim o tebi samo ♪ (Pa-ra-ra-ram-pam-pam) (Pa-ra-ra-ram-pam-pam) (Pa-ra-ra-ram-pam-pam) (Pa-ra-ra-ram-pam-pam) (Pa-ra-ra-ram-pam-pam) (Pa-ra-ra-ram-pam-pam) (Pa-ra-ra-ram-pam-pam) (Pa-ra-ra-ram-pam-pam) (Pa-ra-ra) ♪ Nebitna, od tvojeg imena Ja pravim mantru koja me ubija (A-aaaa-aaaaa)