Ne volim jutra u kojima buđenje se pretvara U milion tvojih želja koje ne bih da ispunjavam Ne volim noći u kojima kao mašina ne progovaram Pucaju prepone od tvoje nenormalne potrebe Sad znam da te ne volim više Godinama padaš sve niže i niže Treba mi neko da me sasvim pokrene Jer moje je grlo rezervoar Takvih kao ti u njega puno je stalo Pusti neka priče priča trotoar I molim te, umukni malo ♪ Ne volim tvoje uzdahe Ta jebena glad već preteruje Simfonija laganja Vreme je da prestane Možda jednog dana i pronađeš sebe U nekom drugom prepoznaš baš mene Ovaj trip me više ne radi Jer moje je grlo rezervoar Takvih kao ti u njega puno je stalo Pusti neka priče priča trotoar I molim te umukni malo Sad znam da te ne volim više Godinama padaš sve niže i niže Treba mi neko da me sasvim pokrene Jer moje je grlo rezervoar Takvih kao ti u njega puno je stalo Pusti neka priče priča trotoar I molim te, umukni malo ♪ Umukni malo! Znam da te ne volim više Godinama padaš sve niže i niže Treba mi neko da me sasvim pokrene Jer moje je grlo rezervoar Takvih kao ti u njega puno je stalo Pusti neka priče priča trotoar I molim te, umukni malo