Време самеље у прах, очас разнесе ти ветар
Сва досадашња дела тражиш нови почетак
Јер производ осећања која нису дала мира
Сад су само хрпе пластике и шареног папира
Нико неће их за динар, никад ниси био признат
Доказивање предстоји к'о да више нема иза
Брда прочитаних књига, труда, претрчаних миља
Падаш, самопоуздања ниво екстремно је низак
Као немоћни старац од људи бежиш у себи
Али тамо је већ хаос, лудиш у глави је неред
Кад све потезе других ти памтиш као фикс идеје
Болна сујета цури на папир, трује твоје песме
Тако црне на бело те тврде речи, одраз тебе
Би свету целом само биле доказ беде
Гужваш табак по табак, у канту бацаш
Нек бацаш за светлом џаба ти трагаш
Када сама свест је мрачна
И жаришта су хладна где је буктала ватра
Око себе шириш гадан тешког просека задах
А на велика врата већ куца зли дух очајања
Чудо дели те од спаса преостаје само нада
Нема маестра без правог ремек дела
Шта ће остати за тобом тешко да је ова песма
Тешко да је овај рефрен, тешко да је нова строфа
Биће да је онај коме путоказ је твоја стопа
Нема маестра без правог ремек дела
Шта ће остати за тобом тешко да је ова песма
Тешко да је овај рефрен, тешко да је нова строфа
Биће да је онај коме путоказ је твоја стопа
Без даха бијеш, немо гледаш започето дело
Што на нулу своди вредност твога опуса целог
Буди свестан да си сведок прижељкиваног чуда, креације
Време почиње од тог тренутка
Другачије конфигурације, боје звука
Богатије од ранијег твог животног искуства
Оркан емоција који свет пред собом је збрисао
Па изнова сазидао у сасвим други смисао
На планине те дигао, тамо назиреш пространство
Пут у монументалност преко одрицања константног
Меша љубав и храброст са неизвесношћу и страхом
Први корак новом стазом, обасјаном твојом ватром
Не изостаје напор све је природно и лако
Инстикт постаје закон, ти вештији сваким сатом
Џаба мозгао си стално испуњавао платно планом
Већ је записано давно у генима пророчанство
Нема маестра без правог ремек дела
Шта ће остати за тобом тешко да је ова песма
Тешко да је овај рефрен, тешко да је нова строфа
Биће да је онај коме путоказ је твоја стопа
Нема маестра без правог ремек дела
Шта ће остати за тобом тешко да је ова песма
Тешко да је овај рефрен, тешко да је нова строфа
Главу горе, улицу под ноге, дајем крв, сузе, зној
Чувај осмех за после борбе, свет је твој, сине мој
Главу горе, улицу под ноге, дајем крв, сузе, зној
Чувај осмех за после борбе, свет је твој, сине мој