У свету ком хладноћа постала је давно правило
Не могу да се сетим шта ми је баш стварно фалило
Кроз немире, невреме, док се нисам усправио
Живи зид око мене је оркане редом разбио
Увек ту да ме дигне кад сам несигурно газио
Читао је књиге да би дете машту развило
Давао је пример кад је дечак узор тражио
Ставове, принципе, наспрам зла што је мамило
А било је тешко. Никоме није свеједно
Кад цела месечна плата цена је оброку једном
Кад ноћу лежеш са зебњом, јутром се будиш сиреном
А треба радити вредно, треба мислити трезно
Сад одавде човек назире како стоје ствари
Боље види праве размере свега што сте дали
Да се макар део врати, не постоји бољи начин
Него оном који следи исто несебично дати
Никада сам јер знам да ви сте ту
Само склопим очи и кренем на пут
Ка пријатној топлоти, ко ласте на југ
Моја породица
Где видим ваша лица, јасно ко дан
Енергија чиста да снаге ми да
Да напред јуришам, не губим дах
Моја породица
Драга, хвала за сву љубав и кад баш сам био мусав
Кад бол секла ми је прса, јер крв текла је из срца
Кад дим преклао је плућа, док је вене пекла брља
Ти ме подигла из муља, саставила као другар
Чекала ме иза угла кад смрзавала се буља
Нахранила и пресвукла, са мном моје битке тукла
Похвалила дела звучна, на бину се пела бучна
За резерву нема места кад покреће тело душа
Дани као лирска песма, окупани златом сунца
Човек остане без текста кад доживи такву љубав
Да је ретко срећан свестан јој се диви, с пажњом чува
Видиш овог дивног дечка, он је наше приче круна
Све за тебе, све за њега, нема да се стрепи сутра
Само реци ако треба, узводно ћу проћи Дунав
Моја вољена сте бића, плус вучица наша луда
Ви сте моја породица у срцу вас носим свуда
Никада сам јер знам да ви сте ту
Само склопим очи и кренем на пут
Ка пријатној топлоти, ко ласте на југ
Моја породица
Где видим ваша лица, јасно ко дан
Енергија чиста да снаге ми да
Да напред јуришам, не губим дах
Моја породица
И даље знам све кад урадим сам
Да се осећам к'о цар јер све радим због вас
Што сте ми дали све што умем и знам
Обезбедили стан и на живот поглед здрав
Како тече, човек испаде од мене
Јер сам им'о иза себе стално људе квалитетне
Брижну кеву и ћалца и Дицу и брата
Екипу лудака и белег Синдиката
А Шурку, метар кабла и Фокус рајта
Ко штафету носи сада мој тебра Блажа
Дужности зову, отац мора бити кадар
Возим Мазду, своју љубав још од Тишинчине дана
А воља и жеља су присутне и данас
Само времена је мањак, озбиљности то је данак
Тешко ставове мењам, како старим ипак схватам
Човек диже се и пада па је важно ко га хвата
Никада сам јер знам да ви сте ту
Само склопим очи и кренем на пут
Ка пријатној топлоти, ко ласте на југ
Моја породица
Где видим ваша лица, јасно ко дан
Енергија чиста да снаге ми да
Да напред јуришам, не губим дах
Моја породица
Никада сам јер знам да ви сте ту
Само склопим очи и кренем на пут
Ка пријатној топлоти, ко ласте на југ
Моја породица
Где видим ваша лица, јасно ко дан
Енергија чиста да снаге ми да
Да напред јуришам, не губим дах
Моја породица