Mržnja je jača nego ljubav Mržnja stvara užas Ljubav stvara čuda Užas sam video sto puta Pa sebi više nisam tako čudan I k'o da sprema se oluja Vetar nosi sećanja Neka ga, nek duva Otvori prozor, pusti ga unutra I možda nikad nije bilo gore Al' ja na bolje sutra ni ne računam Pola života u dva minuta Al' nije dovoljan jedan uzdah Kao da ronim kroz Dunav Nikad više do dna Jer kad se izvučeš iz mulja Voda postaje mutna Za neke nove reke uspomena Nek mole neka nova suva grla Moje su slane od suza i sve je teže Čuvaj se sreće Kad radiš pos'o koji ne voliš I mrziš onog koga preboliš Biće ti lako da se promeniš I trebalo bi da se ne bojiš Mnogo je ljudi, malo je duša Ti se tu ne računaš Svaki deo mene što uzelo je vreme Sačuvale su pesme i bude sećanja Možda sam pobeg'o od svoje senke Al' plašim se sebe više nego nekada Godine blede, stvari ne vrede Sve teče, manje spavam, manje se smejem Otvorim oči, namestim krevet To je revolt, nedelja deset do devet A ovde mole se za evro Al' Bože blagoslovi nas Tu na Balkanu gde peru pare u krvi do kolena Kakva je ovo godina? Budi nam bodyguard u borbi sa demonima Jer Bože, nisam ja loš, to je samo bolest I nisam ja dno iako sam na dnu I nisam ja zlo, ja sam samo čovek Što krije svoju bol i vraća se na pravi put Jer bolje da sam mrtav, ne bi' mog'o da podnesem Da stvari koje danas slušaš opet mi se dese Album je presek zadnjih deset 'dina, ništa lično Evo ti moje pesme, jer da me vidiš ne smeš pičko Daću ti opet sebe nesebično Ti znaš kako nikog više blizu sebe preventivno Ti znaš razlog, imao sam mnogo drugova Al' malo pravih, a sad sam umoran, sad sam razdražljiv i uporan Čekam da mi spomeneš ime Pa da te žalim u čitulji, da ti spomenik dignem Da te još jednom izgubim, da ti utešim ribu Jer sam rođen k'o pitbul, a ti nemaš pedigre Ja sam svoj, ja sam ceo život svoj Miševi beže kad misle da tone brod Ja sam svoj, zadovoljan svakom promenom Ako ne znaš ko je ko, gledaj ko je pobeg'o, dok tonemo ♪ Ljudi se ne sastave kad jednom puknu To su neke nove osobe na starom uglu Svako na svom putu, svako na svom tragu Na svom arhipelagu, svako u svoju džunglu Telo retko prati glavu osim kad klima uz beat Menjao sam san za javu, kidao sam nit po nit k'o membranu Na zvučniku u stanu, u staroj sobi Gde jutra teško svanu, al' ja ih volim Ja sam neponovljiv, ubij me da proveriš Jer samo moj život može to da promeni