On je dečko iz kraja, zajeban na obaraču Ima do betona jaja, voli samo svoju braću Njega voli ceo kraj – i matori i deca On je uvek spreman da pripuca na keca On je ortak za ortake, za druge igrač gadan Mrzi ribe lake, drukare i sitnu gamad On je spreman samo da jednu ženu voli Nema seljačke manire, on je urban lik – gospodin On je umeo uvek da se nosi sa problemom Voleo je sport, mrzeo žuto i belo Tukô svakog klinca što je dilovô gudru Posle prvih par hitca tetovirao suzu On je živeo u kraju gde je cvetao kriminal Pravio je euro, al' je cenio dinar On je bio neko kog su mrzeli loši Da je otišô preko, ne bi sad bio na ploči I znam da nisi hteo stati tad (Znam da nisi hteo stati) O tebi sada priča priče celi grad Otišô si tako rano mlad (Nek te sreća uvek prati) A iza sebe ostavio veliki trag On je dečko iz kraja što je otišô prerano Dobro se sećam dana kad me je vozio Bembarom Cenio je slabije, jače tukô na fer Kad ga snimi iz Fabije, glavu spusti svaki ker On je voleo trening – propadanje, sklekove Mrzeo iglu u veni, šmrkanje i lekove Imao je ortake iz svog ranog detinjstva S njima radio šljake, otmice, ubistva On je bio neko – repetiran na pola jedan Samo jednu je šetô, a mogao svaku da pegla Kad prostruji kroz kraj srolan po poslednjoj modi Nije bilo nazad, znaj, u životu koji vodi Za sve druge ortake on je bio viši nivo Dušmani su hteli da mu oduzmu život Svaki put ga se setim kada zatvorim oči Da se plašio nekog, ne bi sad bio na ploči I znam da nisi hteo stati tad (Znam da nisi hteo stati) O tebi sada priča priče celi grad Otišô si tako rano mlad (Nek te sreća uvek prati) A iza sebe ostavio veliki trag