A slučaj "Kasapin" ne prestaje da šokira javnost. Obducent Momčilo Karaklajić, koga su kolege zatekle kako mahnito kasapi leševe na svom radnom mestu i bunca, tvrdi da je nevin. Na sudu koji ga tereti za zloupotrebu službenog položaja i prekoračenje ovlašćenja, "Kasapin", kako ga mediji zovu, izneo je, međutim, svoju verziju događaja...
1.strofa:
Vidite, bila je noć, sati sitni k'o kinta u mom džepu.
Za bednu crkavicu seckam crkotinu i psujem zemlju.
I pljujem zemlju iz usta dok merim ciroznu jetru.
Muva na mom znojavom čelu bila je u čiroznom crevu.
Dovode mi razne: buržuja sa srčkom od viagre,
Ili oca švorca što skonča ispred kafane.
Te noći, radnik što mu fon zvoni pesmom od Nade Obrić
Zadahom na cigare "Fast" uze da mi zbori:
"Oči dobro otvori, ovaj mrc je vazda bitan!
To je poznati pevač što ljulja splav hitom do hita."
Hitam da pitam ko je, ali radnik hita piti.
S vrata me zamoli samo da mu fotkam leševe klinki...
Smesta smestih na sto leš. Sreća, grešnik je go već.
Jedno je da ga seckaš, al' da ga svlačiš je bolest.
Mezim čvarke i jogurt i mislim: šta ti je čovek...
Juče pev'o na svadbi, sutra mu pop na sa'rani poje.
Aj, da radim ja svoje. Uzmem skalpel i počnem,
U sebi pevušeći njegove krasne pesme što volem.
I onda se desilo to... htedo' da crknem onde:
Kad otvorih narodnjaka, unutra bio je – roker.
Most/pevanje:
Gospode, otkud to sad tu?
Ko bi to ikad rekao!
Zar pod kožom seljačine tvrdi roker je čekao?
Da l' je to samo on,
Ili ima ih još?
Svuda su oko nas.
Sranje je sjebano.
Sjeeeeeeeeebaaaaaaaaaanoooooooooooooooooooooooooooooooooooo!!!
(U ovom džudži čuči sasvim kul tip!)
Sjeeeeeeeeebaaaaaaaaaanoooooooooooooooooooooooooooooooooooo!!!
(I? Koji je pravi? Čik probaj da tvrdiš!)
2.strofa:
Pa, dobro... možda ne baš roker – metalac, panker, reper.
U svakom slučaju, nikako neki narodnjak il' denser.
Obdukciona sala, pomalo k'o pesme, bazdi na čemer,
A ja gledam... i gledam kako da ne tresnem u nesvest.
Celi celcati čovek u čoveku – kožna jakna, nitne, starke, to je sve tu.
Dupla trupla, dupli stav, dupli on.
Bruka, frka, šta da pišem o tom?
Na šta će da liči takav izveštaj lud
U kome taj tu – nije taj tu?
Ko bi verovao kad ja ne verujem očima?
Unutra hevi car, spolja hevi copina.
Mislim, ko je to ikad video? Mada...
Tad mi sine da povučem dizgine.
Možda ipak s ovim neću d'izginem.
Ljudi već veruju, danas nije čudo
Da radiš jedno – a da si drugo.
Što da čovek proda bubreg kad skopča:
Na tržištu organa najbolje ide obraz.
Nomad do onomad – danas, gospodar.
Juče hard rok, danas turbo čoban.
Mora. Za pare. On ne bi. Al' mora.
Šta će. Siroma'. Trpi taj košmar.
Prezire, zgađen, al' teši ga loma
Kad trlja o ranu od svirke dva soma.
Hm. Jasno je sve. Izgleda čudno, al' nije blef.
I što li me đavo trgnu na greh
Da ipak povučem još jedan rez?
(Ssssk!) Preko stomaka. Nešto me tera da sadržaj saznam,
Da otkrijem tajnu kako to može,
I da l' je to stvarno tu dupli čovek.
Kad tamo... bože... šta to moje oči vide?
U stomaku ovog tipa živeo je tvrdi džiber.
Most/pevanje 2:
Gospode, otkud to sad tu?
Ko bi to ikad rekao!
Zar u urbanoj duši tvrdi paor se štekao?
Da l' je to samo on,
Ili ima ih još?
Svuda su oko nas.
Sranje je sjebano.
Sjeeeeeeeeebaaaaaaaaaanoooooooooooooooooooooooooooooooooooo!!!
(Ovaj kul tip u stvari je rob džudžin!)
Sjeeeeeeeeebaaaaaaaaaanoooooooooooooooooooooooooooooooooooo!!!
(I taj je pravi, to odgovorno tvrdim!)
Taj je pravi.