Kad budem mrtav i beo, pepeo i prah Sećanje i uzdah u pijanim noćima Kada mi pokupe perje i vreme stane za mene Kada hartija požuti i ove reči izblede Kada obrnem svoj poslednji krug u kraju I ortaci na šanku obrnu turu za fajront Kada se ugase svetla na kraju balade I tišina kaze da sada idemo dalje Šta će ostati od mene, sutra kad svane Tek neki trag, nešto između sna i jave Neki ožiljak, osmeh, priča iz kafane Neki stih da ga otpisani klinci pamte Šta će ostati na kraju od ovog lova u mutnom Od ove trke za lovom u koju sam zalutao Od velike frke oko nebitnih stvari I da li je bitno šta će ostati u stvari Nije važno šta će ostati Već kakvi ljudi ćemo postati Ja živim sada i tako dan po dan Nije važno šta će ostati Već kakvi ljudi ćemo postati Ja živim sada i tako dan po dan Da li setiće se neko nekad mojih ideala Ispričanih priča, tonu viceva i šala Da l' će neko reći koju lepu reč Bogu hvala Il' će biti pusti priču, ortak bio je budala Da li mogao sam bolje, vreme uzalud potrošio Ostao sam ovde šta bi bilo da sam otišao Kažu ono nebitno zaborav će odneti A ono vredno večnost će od zaborava oteti Svestan sam da prokleto fizolofski merim Svaku razdaljinu uspeha i propasti A deca kad' porastu Sede brade nam izrastu svaki izgubljeni sekund Kako sebi da ga oprostim I šta mi ostaje sad sem da logično Ambicije ostavim po strani ko i obično Jer sve je realtivno prolazno, mi moramo konačno Da živimo sada onako jednostavno, normalno Nije važno šta će ostati Već kakvi ljudi ćemo postati Ja živim sada i tako dan po dan Nije važno šta će ostati Već kakvi ljudi ćemo postati Ja živim sada i tako dan po dan I tako dan po dan, i tako dan po dan I tako dan po dan, i tako dan po dan (I tako dan po dan, i tako dan po dan) (I tako dan po dan) Nikad ne verujem prošlosti Jer ona ne može da oprosti Ja živim sada i tako dan po dan Nije važno šta će ostati Već kakvi ljudi ćemo postati Ja živim sada i tako dan po dan