Prvi maj, leta tog I tog, srce ko papirni zmaj sred neba azurnog.
Da zivi narodna vlast I ime lenjina da zive trnci I slast, magija drenjina.
U njenoj kosici prah prvih krinova, I nocas izgubljen dah na pomen krinova.
Unajmljen samo za nas zadnji voz za Bec, zbog tog sam prodao bas jer onih godina rec je bila rec.
I nek se zadrma ta carska kaldrma...
Svirka nek pomeri oluk na operi...
Vrag neka natera I tocak vratera da se okrece citavo prolece samo za nju.
Prvi maj knjiga prasnjava pocetak lepsih neg kraj to sve objasnjava jos trucne ponocni voz kod kelebije