Prvi maj, leta tog I tog, srce ko papirni zmaj sred neba azurnog. Da zivi narodna vlast I ime lenjina da zive trnci I slast, magija drenjina. U njenoj kosici prah prvih krinova, I nocas izgubljen dah na pomen krinova. Unajmljen samo za nas zadnji voz za Bec, zbog tog sam prodao bas jer onih godina rec je bila rec. I nek se zadrma ta carska kaldrma... Svirka nek pomeri oluk na operi... Vrag neka natera I tocak vratera da se okrece citavo prolece samo za nju. Prvi maj knjiga prasnjava pocetak lepsih neg kraj to sve objasnjava jos trucne ponocni voz kod kelebije