Ponoc je, plasim se da spavam
I sanjam
Ove reci krisom pisane za nju
Meni je trebao jos samo korak
Do sna
A onda odnekud ona se pojavila
Od senke na zidu sam mislio
Da plamen svece igra se
Ludim, ja dovde mogu, a dalje ne
Meni je trebao jos samo korak
Do sna
A onda odnekud opet se pojavila
Staru sam mrezu kidao
Od straha do radosti
Da li sam mozda zaspao
Bez daha u mladosti
U nju sam se slatko upleo
Od straha do radosti
I svoju samocu zauvek
Sa njom sapleo
Koliko sam mostova nocas
Na nju misleci presao
Ludim, mozda sam puno popio
Kad svaki od njih sam
Imenom njenim nazvao
I sve, sve je to samo
Da bih je prizvao