Kise padaju, evo vec stoti dan Smisljam oblake kako da oteram Prizivam vraceve drevnih plemena Da zajedno sa njima otpevam Molitvu za sunce, makar neonsko Samo se bojim da ne pokleknem I promuknem, na ivici sam snage Hvala na visku inspiracije U mom gradu je glupo voziti skejt Ja sam fabricka greska generacije Dovoljno pametan, steta, previse slep Moji su drugovi biseri rasuti zauvek Sanjam talase obalskih mirisa I parce neba gde Je mesec uvek pun Mesto na kome vise necu biti usamljen Nikad niko nece moci da mi oduzme Stvarno se bojim da se neko ne usudi I pokusa da me probudi Da dirne prljavom rukom U jedino sto je ostalo Pucacu u grudi Hvala na visku inspiracije U mom gradu je glupo voziti skejt Ja sam fabricka greska generacije Dovoljno pametan, steta, previse slep Moji su drugovi biseri rasuti zauvek