Da se žamor čuje, ja ga ne bi' čuja I pisma da se čuje, ja je čuja ne bi I uvik ka' san takav, ja razmišljan o tebi, voljena moja A to je tako često, pa i u snu se budin I počet ću sam sebe da kudim I da se nazivan ludin I počet ću da te mrzin, voljena moja I ne samo da ću početi, nego to i činin I sve ću naše izbrisati I reći ću svima inim, da te ostavljan i mrzin Voljena moja, ljubavi moja di si ti? Di si ti? Di si ti, dok te moja ljubav traži Samo kaži, kaži Di si ti? Di si ti, dok te moja ljubav treba Samo kaži, kaži Di si ti? A zato ne tribaju mi ni suze ni cviće, psovke, poljupci, ni dar Niko izgubit' time ništa neće Jer nikad nismo bili zaljubljeni par Stihove što sada reka san tebi Spontane su riči bez škice, bez kroja I kažen ti naglas šta krija san u sebi Hoćeš li biti voljena moja? I na kraju te molin, voljena moja Da nikome ne kažeš ovo, da šutiš Neka ovo bude mala tajna moja i tvoja I nemoj zbog ove pisme da se ljutiš Jer ti ćeš uvik bit', uvik voljena moja Di si ti? Di si ti? Di si ti, dok te moja ljubav traži Samo kaži, kaži Di si ti? Di si ti, dok te moja ljubav treba Samo kaži, kaži Di si ti? Di si ti? Ispod ovog modrog neba Dok te moja ljubav treba Di si ti? Di si ti? Di si? Di si ti? (Di si ti?) (Di si ti?) (Di si ti?)