Budim se sama, oči nikog ne traže, I šta je taj odsjaj u mom pogledu Na stolu pored muški sat k'o da mi kaže Da izgleda da neko još pored mene živi I dve-tri kapi krvi posle brijanja Otužan miris što po sobama se širi Otkad to duhovi mi dolaze po danu Ma gde je taj muškarac što Pored mene ovde živi! Ref. I zovem, zovem devedest dva Neka traže, neka nađu ga Nek' kaže gde je ljubav nestala Nek' puste sirene, nek' uzbuna krene A kad ga stignu, nek' mu kažu "stoj" Nek' bar na silu prizna da je moj Moj čovek bez glasa, bez duše, bez lica Moj najteži porok, moj tihi ubica! Takvi kao on nikad "zbogom" ne kažu Za svoje greške on uvek druge krivi Sa njim je svaki novi rastanak bez suza Ma gde je taj muškarac što što sa mnom živi, a ne živi! Ref. /x2/